Начин исхране има велики утицај на наше емоције, расположење и способност организма да се избори са стресом. Неретко се у стресним тренуцима окрећемо брзој храни, слаткишима и кофеину, али управо такав избор може погоршати ситуацију.
Исхрана богата комплексним угљеним хидратима, као што су интегралне житарице, поврће и махунарке, помаже стабилизацији шећера у крви и утиче на боље расположење. Протеини из извора као што су јаја, орашасти плодови и риба, доприносе производњи серотонина – хормона доброг расположења.
Омега-3 масне киселине, присутне у лососу, чиа семену и орасима, познате су по својим антиинфламаторним и антистрес ефектима. Такође, магнезијум (у спанаћу, бананама, семенкама) и витамини Б комплекса имају кључну улогу у регулацији нервног система.
Не смемо заборавити на хидратацију. Недовољан унос воде може довести до умора, смањене концентрације и већег осећаја напетости. Идеално је пити најмање 6–8 чаша воде дневно. Биљни чајеви, попут камилице или матичњака, могу додатно помоћи у опуштању.
Одабир здравих грицкалица, као што су бадеми, суво воће или јогурт, уместо индустријских слаткиша, такође може смањити стресне реакције организма.
Увођењем правилне исхране и редовне хидратације, не само да побољшавамо телесно здравље, већ градимо унутрашњу отпорност на стрес и боље се носимо са свакодневним изазовима.